Šta je lemljenje – sve što niste znali na jednom mestu

Lemljenje je procedura koja se odnosi na spajanje metalnih i nemetalnih predmeta u jednu celinu. Ovaj proces se obavlja pomoću lema, koji predstavlja rastopljeni dodatni materijal.

Proces se uspešno obavlja zato što se osnovni deo materijala ne može istopiti zbog više tačke topljenja u odnosu na dodatni materijal.

Sa druge strane, lem je smesa koja ima nižu tačku topljenja i kao takva omogućava spajanje dva predmeta. U zavisnosti od načina rada, lemljenje može biti meko i tvrdo, dok se može izvoditi automatski ili ručno.

Saznajte više o proceduri lemljenja i šta vam je sve potrebno da ovaj posao obavite efikasno.

Alat potreban za obavljanje lemljenja

Lemljenje je proces koji se obavlja pod izuzetno visokim temperaturama, zahteva posebnu opreznost prilikom rukovanja opremom, ali je takođe veoma važno i da alat bude vrhunskog kvaliteta.

Izaberite lemilice pouzdanih brendova koje će učiniti da kompletan posao obavite bez ikakvih problema brzo i efikasno. Lemilice su sačinjene od izolujuće drške, grejnog elementa i uglačanog metalnog vrha.

Bitne karakteristike lemilice jesu da ona bude sa zamenjivim vrhom zbog potrošnje ovog dela opreme, kao i da ima kabl i šuko utikač iz bezbednosnih razloga.

Pojedini modeli dolaze u varijanti sa postoljem, ali je ovaj deo moguće nabaviti i posebno. Postolje služi za odlaganje lemilice nakon korišćenja, s obzirom da je alat vreo.

Lem ili tinol žica je kao što smo već pomenuli deo koji se topi od strane lemilice radi spajanja dve površine. Idealno bi bilo da lem bude sačinjen od 60% kalaja i 40% olova, kako bi lemljenje proteklo najefikasnije moguće.

Nabavite sav potreban alat za lemljenje i svu drugu opremu, te postanite sam svoj majstor za rešavanje kućnih popravki.

Lemljenje u poređenju sa zavarivanjem

Osnovna razlika između lemljenja i zavarivanja ogleda se u tome što kod se kod lemljenja topi samo dodatni materijal (lem) kojim se spaja, dok je kod zavarivanja primetno topljenje ivica osnovnog materijala koji se spaja.

U skladu sa načinom postupka kojim se izvode, izdvajaju se i određene prednosti lemljenja u poređenju sa zavarivanjem:

  • lemljenje je veoma efikasno onda kada je potrebno obaviti spajanje veoma sitnih predmeta i biti posebno precizan;
  • procedura lemljenja je jednostavnija za izvođenje;
  • lemljenje je osetno povoljnija procedura u finansijskom smislu.

Naravno, nije sve na strani lemljenja kao jednog načina spajanja elemenata. Prednost zavarivanja ogleda se u tom što ono ipak ostavlja jaču vezu između spojenih predmeta.

Ukoliko samostalno obavljate renoviranje životnog prostora, biće vam potrebno poznavanje procesa lemljenja, zavarivanja i mnogih drugih zanatskih radova. 

Šta se može spojiti lemljenjem i kako?

Lemljenjem se mogu spajati različiti predmeti i to:

  • oni sačinjeni od livenog gvožđa;
  • plemeniti metali;
  • obojeni metali;
  • raznorodni metali;
  • sve vrste ugljeničnih i legiranih čelika.

Evo i nekoliko osnovnih načina kako možete obaviti lemljenje.

#1 Kapilarno lemljenje

Kapilarno lemljenje bazirano je na istopljenom lemu i ono se najčešće koristi. Kapilarnost omogućava površinsko vlaženje i zadržavanje lema, pri čemu su potrebni lemilica ili baklja.

Iako to nije toliko poznato, skoro svako lemljenje se donekle može smatrati kapilarnim, zbog površinskog vlaženja površine tekućim lemom.

Istopljeni lem se podiže i popunjava sitne praznine. Koristi se u svakodevnoj upotrebi, kako u kućnim radionicama, tako i u raznim industrijama.

#2 Difuzija kao jedan od načina lemljenja

Za difuziju će vam biti potrebno malo više vremena i strpljenja. Razlog tome je što je lem potrebno držati na određenoj temperaturi duže vremena nego što je to kod kapilarnog.   

Difuzijom se dobija jači šav procesom adhezije na molekularnom nivou, dok se sam proces sastoji u podgrevanju molekula i njihovom mešanju.

Difuzija lema zavisi od nekoliko faktora:

  • temperature ivica materijala;
  • karakteristike temperature toplotne provodljivosti između lema i osnovnog materijala;
  • veličine atoma lema i osnovnog materijala. 

#3 Lemljenje-zavarivanje

Ovaj način lemljenja je ime dobio po sličnosti koju ima sa procesom zavarivanja metala. Lemljenje sličnim procesom kao zavarivanje se koristi radi popunjavanja nedostataka na predmetima od metala.

Može se obaviti na nekoliko načina i to: u pećnicama, otporom električne struje, indukcijom, zračenjem, lemilicama i plinskim bakljama.

#4 Kontakt-reakcija i reakcija-fluks

Kontakt-reakcija lemljenje se tako naziva zato što se dva dela metala spajaju procesom fuzije prilikom dolaska u kontakt. Metal prelazi iz čvrstog u tečno stanje, dok nakon toga slede očvršćavanje i fuzija.

Kod reakcije-fluks lemljenja se procesom fluksa kombinuje lem sa metalom. Za spajanje aluminijumskih delova koristi se fluks na bazi cink-hlorida. Cink u dodiru sa aluminijumom se pri visokoj temperaturi pretvara u metal.

Vrste lemova prema topljivosti

Lemovi se dele na dve osnovne vrste:

  • meki lemovi – lakotopljivi;
  • tvrdi lemovi – teškotopljivi.

Meki lemovi se dele na visokokalajne lemove i niskokalajne lemove, a predstavljaju legure metala koji se lako tope. Najčešće su u pitanju kalaj, olovo i povremeno antimon.

Tvrdo lemljenje podrazumeva upotrebu čistog bakra, legure bakra i cinka, bakra i nikla, bakra i srebra.

Legure koje se koriste za lako lemljenje imaju malu zateznu čvrstoću, dok su tvrdi lemovi zaduženi za spajanje tvrdih metala sa alatima za obradu rezanjem.

Lemljenje je zanatski posao kod koga je potrebno biti veoma oprezan, pre rada se zaštititi, pripremiti alate i očistiti radne površine. Potrudite se da pre lemljenja obaviti sve navedeno i nećete imati briga. Nadamo se da vam je tekst bio koristan i dovoljno informativan!

Ostavite odgovor