Krofne su generacijama omiljena poslastica, a njihovo meko, slatko i prženo testo je savršena užina ili desert. Bez obzira da li više volite klasičnu glaziranu krofnu ili onu sa raznim punjenjima, ne može se poreći privlačnost ove kultne poslastice. Ali odakle su krofne i kako su postale tako popularna i omiljena hrana?
U ovom tekstu istražićemo bogatu istoriju krofni, od njihovog porekla u holandskim kolonijama Severne Amerike do njihovih modernih varijacija i globalne popularnosti. Usput ćemo otkriti fascinantne priče i zabavne činjenice o krofnama koje možda niste znali, a tu su i različiti ukusi krofni.
Zato uzmite šoljicu kafe, privucite stolicu i pridružite nam se dok uranjamo u ukusan i divan svet krofni!
Poreklo krofni – odakle su došle?
Tačno poreklo krofni je donekle nejasno, jer su ljudi tokom istorije uživali u raznim oblicima prženog testa. Međutim, kaže se da su modernu krofnu kakvu poznajemo danas izmislili holandski doseljenici u Severnoj Americi sredinom 19. veka. Ovaj rani recept za krofne napravljen je od testa na bazi kvasca i pržene su u vrelom ulju, stvarajući hrskavu i zlatnu spoljašnjost.
Veruje se da naziv „krofna“ potiče od holandske reči „uljani kolači“ ili „olie-koecken“, koja je na kraju skraćena u „donut“ na engleskom. Prva zabeležena reč „krofna“ bila je u kuvaru iz 1809. pod nazivom „Kuvar iz Nove Engleske“.
Popularnost krofni
Krofne su počele da stiču popularnost u Sjedinjenim Državama početkom 20. veka, velikim delom zahvaljujući naporima dvojice preduzimljivih ljudi: Adolfa Levita i Vernona Rudolfa.
Levit je bio ruski imigrant koji je izumeo prvu automatizovanu mašinu za pravljenje krofni 1920. godine, što je omogućilo prodavnicama krofni da proizvode velike količine krofni brzo i efikasno. Rudolf je, s druge strane, pokrenuo čuveni lanac krofni Krispi Krim 1937. godine, koji će kasnije postati jedan od najuspešnijih i najprepoznatljivijih brendova krofni na svetu.
Varijacije krofni
Kako su krofne postale popularnije, pekari su počeli da eksperimentišu sa novim ukusima i sastojcima, stvarajući širok izbor stilova i varijacija krofni. Neke od najpopularnijih vrsta krofni uključuju glazirane, one posute šećerom u prahu, punjene džemom, kremom i sa raznim drugim dodacima. Tu su i slane krofne, kao što su krofne punjene slaninom i sirom, pa čak i veganske krofne i krofne bez glutena za one koji su osetljivi na ovaj protein.
Jedna od najunikatnijih varijacija krofni je kronut, hibridno pecivo koje kombinuje teksturu kroasana sa oblikom krofne. Krunut je izmislio francuski poslastičar Dominik Ansel 2013. godine i ubrzo je postala poznata senzacija, a ljudi su satima stajali u redu da probaju ovo ukusno i inovativno pecivo.
Koja pića se najbolje slažu sa krofnama?
Iako se u krofnama sigurno može uživati bez pića, one se takođe savršeno uklapaju sa raznim napitcima. Jedna od najpopularnijih opcija je kafa, koja dopunjuje slatkoću krofne i pruža lep kontrast njenoj prženoj teksturi.
Za klasičnu kombinaciju, probajte jednostavnu šoljicu crne kafe sa vašom omiljenom krofnom. Međutim, ako tražite nešto sa malo više ukusa, razmislite o moka kafi. Ova ukusna mešavina kafe, čokolade i mleka stvara bogat i kremast napitak koji savršeno dopunjuje slatku i ugodnu prirodu krofne.
Moka kafa je posebno popularna opcija za kombinovanje sa krofnama, jer kombinuje ukus kafe sa bogatom čokoladom. Kombinacija ova dva ukusa stvara divan balans koji poboljšava ukus krofne i podiže celokupan doživljaj.
Druge odlične opcije za uparivanje sa krofnama uključuju čaj, mleko, pa čak i voćni sok, u zavisnosti od vaših ličnih preferencija. Neki ljudi uživaju u kontrastu kiselog voćnog soka sa slatkoćom glazirane krofne, dok drugi više vole glatku i kremastu teksturu mleka.
Bez obzira na vaš izbor pića, uparivanje sa krofnom je siguran način da svoju užinu ili desert učinite zadovoljavajućim i prijatnijim.
Zabavne činjenice o krofnama
- Najveća krofna na svetu napravljena je 1998. godine u Utici u Njujorku i bila je teška preko 1,7 tona!
- Nacionalni dan krofni se obeležava u Sjedinjenim Državama svakog prvog petka u junu svake godine, a prvobitno ga je slavila Vojska spasa 1938. godine kao način da se oda počast „krofnama“ koje su se služile vojnicima tokom Prvog svetskog rata.
- Ginisov svetski rekord za najviše pojedenih krofni za tri minuta drži takmičar Takeru Kobajaši, koji je pojeo 13 glaziranih krofni 2012.
- Prva lokacija Dunkin’ Donuts otvorena je u Kvinsiju, Masačusets, 1950. godine, a sada postoji preko 12.000 Dunkin’ Donuts lokacija širom sveta.
- Termin „rupa od krofne“ skovao je autor Vašington Irving u svojoj knjizi „Istorija Njujorka“ iz 1809. godine, u vezi sa praznim prostorom koji je ostao u sredini prženog kolača.
Krofne imaju bogatu i fascinantnu istoriju, dolaze u različitim ukusima i stilovima i mogu se jesti same ili uparene sa raznim napitcima – što ih čini savršenom poslasticom za svaku priliku, uključujući i kao jedinstven i promišljen rođendanski poklon.
