Zakon o radu Republike Srbije propisuje da zaposleni koji ostvare uslove za odlazak u penziju imaju pravo na isplatu otpremnine. Ova odredba ima za cilj da obezbedi finansijsku podršku u periodu prelaska iz radnog odnosa u penziju.
Isplata otpremnine u ovom slučaju predstavlja zakonsku obavezu poslodavca i ne zavisi od njegove slobodne procene ili interne politike.
Kako Zakon o radu reguliše isplatu otpremnine za odlazak u penziju?
Zakon o radu propisuje obavezu poslodavca da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati otpremninu, pri čemu zakonom utvrđeni minimum iznosi dve prosečne zarade. Konkretan iznos i dinamika isplate mogu biti dodatno uređeni internim aktima poslodavca, ali pravo na otpremninu kao takvo ne može da bude dovedeno u pitanje.
Realizacija prava da se isplati otpremnina za odlazak u penziju ponekad zavisi od finansijskih mogućnosti poslodavca, iako je zakonska osnova jasna.
U slučaju stečaja se primenjuju posebna pravila. Ako zaposleni ispuni uslove za penziju pre pokretanja stečajnog postupka i to pravo ostvari u istoj kalendarskoj godini u kojoj je stečaj otvoren, zadržava pravo na isplatu otpremnine.
Suprotno tome, ukoliko zaposleni stekne uslove za odlazak u penziju tek nakon otvaranja stečajnog postupka, isplata otpremnine nije predviđena ni važećim propisima ni dosadašnjom sudskom praksom.
Koliki je zakonski minimum za otpremninu za odlazak u penziju?
Zakon o radu u Srbiji propisuje da otpremnina prilikom penzionisanja ne može da bude niža od iznosa dve prosečne bruto zarade.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto plata u oktobru 2025. je iznosila 153.153 dinara, pa zakonski minimum otpremnine dostiže 306.306 dinara. Ovaj iznos predstavlja osnovni minimum koji se isplaćuje zaposlenom pri odlasku u penziju.
Ako se kao orijentir uzme prosečna neto zarada, koja je u istom periodu iznosila 109.147 dinara, minimalna otpremnina u neto iznosu bila bi 218.294 dinara.
Ovde je važno je naglasiti da ovo nije gornja granica. Poslodavci mogu da isplate i veći iznos, u skladu sa internim pravilnicima ili kolektivnim ugovorima, ali zakonski minimum mora da bude ispoštovan u svakom slučaju.
Da li svi penzioneri imaju pravo na otpremninu?
Često postoji uverenje da pravo na otpremninu imaju samo zaposleni koji odlaze u starosnu ili prevremenu penziju, ali važeći propisi ne prave takvu razliku. Vrsta penzije ne utiče na ostvarivanje ovog prava.
Zaposleni koji odlaze u starosnu, prevremenu, invalidsku ili porodičnu penziju imaju isto pravo na isplatu otpremnine. Poslodavac je u obavezi da ovu naknadu isplati svakom radniku koji ostvaruje pravo na penziju, bez obzira na osnov po kojem se penzioniše.
Drugim rečima, odlučujući kriterijum je prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju, a ne tip penzije koja se ostvaruje.
Da li ugovor na određeno utiče na pravo na otpremninu?
Radni odnos zasnovan na određeno vreme ne predstavlja prepreku za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, iako se često javlja suprotno mišljenje. Odlučujući faktor nije vrsta ugovora, već to da je zaposlenje trajalo u momentu ostvarivanja uslova za penzionisanje ili da je prestalo upravo iz tog razloga.
Prema tumačenju Ministarstva rada, svi zaposleni čiji se radni odnos okončava zbog odlaska u penziju ostvaruju pravo na otpremninu, bez obzira na osnov angažovanja.
Čak i kada ugovor na određeno vreme ne dođe do svog planiranog isteka jer zaposleni odlazi u penziju, obaveza isplate otpremnine i dalje postoji. Bitno je da je prestanak rada neposredno povezan sa ostvarivanjem prava na penziju.
Koji su uslovi za ostvarivanje prava na otpremninu za odlazak u penziju?
Da bi pravo na otpremninu bilo ostvareno, potrebno je da postoji jasna veza između prestanka radnog odnosa i odlaska u penziju. U tom okviru važi nekoliko praktičnih pravila:
- Radni odnos mora da traje do trenutka penzionisanja ili da prestane upravo zbog ostvarivanja prava na penziju.
- Pravo postoji nezavisno od vrste penzije i vrste ugovora, pod uslovom da je zaposlenje aktivno u relevantnom trenutku.
- Otpremnina se isplaćuje samo jednom; ako je već isplaćena po drugom osnovu, novo pravo ne nastaje.
- Isplata ne može da se koristi za prebijanje obaveza zaposlenog prema poslodavcu.
- Zahtev za isplatu podleže roku zastarelosti od tri godine od dana nastanka prava.
Ovi uslovi predstavljaju praktičan okvir za primenu već utvrđenih zakonskih pravila i pomažu da se jasno proceni da li pravo na otpremninu u konkretnom slučaju postoji.
