Imunitet je sposobnost organizma da se odbrani od virusa, bakterija i drugih patogena. Imuni sistem ima ulogu da stvara antitela i na taj način štiti organizam od raznih napadača spolja.
Na imunitet u velikoj meri utiče način života, ali je uslovljen i genetikom i okruženjem u kome se živi.
Simptomi slabog imuniteta
- Često se razboljevate – Ukoliko ste često bolesni ili vam se iznova vraćaju infekcije, sigurno je da vam je imunitet slab i da je neophodno da ga ojačate. Infekcije se vraćaju, jer imuni sistem nije sposoban da se odbrani od patogena.
- Gojaznost ili naglo mršavljenje – Oba mogu biti simptomi pada imuniteta. Ili telo crpi sve izvore energije iz tela, pa dovodi do mršavljenja, ili jetra troši previše vremena na razlaganje masti, umesto da prerađuje toksine iz organizma.
- Alergije – Iako često alergije nisu odraz dobrog ili lošeg imuniteta, učestalo vraćanje alergija može biti jedan od simptoma.
- Kožne promene i herpes – Virus herpesa svi nosimo u organizmu, ali se on aktivira slabljenjem imuniteta. Ekcemi, perutanje i loš kvalitet kože često pokazuju da se radi o slabom imunitetu. Slično, loš kvalitet kose i noktiju mogu da ukazuju na slab imunitet.
- Hroničan umor – Nedostatak energije, bez obzira da li ste spavali malo ili ne, ukazuje na loš imunitet.
- Teško zarastanje rana – Zarastanje rana se dovodi u vezu sa nedostatkom cinka, mada može ukazivati i na neke druge uzroke. U svakom slučaju, ako vam rane ne zarastaju brzo, prvo pokušajte da ojačate imunitet.
Prirodni lekovi za jačanje imuniteta
Opšti savet za dobar imunitet je pojačati unos vitamina C. Citrusi, paprika, kivi, paradajz, karfiol i drugo voće i povrće veoma su dobar izvor vitamin C.
1. Med je prirodan lek.
Veoma je učinkovit u podizanju imuniteta. Kada ga kombinujete sa drugim pčelinjim proizvodima, dobijate proizvod sličan antibiotiku. Opšte pravilo je da vodite računa o tome da prepoznate prirodan od veštačkog meda i da je najbolje konzumirati ga ujutru. To može biti sa toplom vodom, đumbirom, limunom ili jednostavno – kašičicu na prazan stomak.
2. Vitamin D igra veliku ulogu u jačanju imuniteta.
Tačnije, zaslužan je za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Dokazano je i da nedostatak vitamin D povećava šanse za učestale infekcije. Najbolji izvor vitamin D je sunčeva svetlost, te umereno sunčanje u ranijim jutarnjim časovima ima svoje prednosti.
3. Cink je veoma važan za naš organizam.
Utiče na razne funkcije našeg organizma, među kojima i pravilan rast i razvoj, zdravlje mozga, očiju, kože, utiče na kvalitet sna i raspoloženje, a u isto vreme i na proizvodnju testosterone. Istraživanja pokazuju da nedostatak cinka dovodi do imunološke disfunkcije.
Dobri izvori cinka su koštunjavo voće (kikiriki, badem, indijski orah, lešnici), morski plodovi (jastog, školjke, rakovi), jaja, govedina , soja, pasulj i leblebija.
Zbog velike količine antioksidanasa preporučuju se i beli luk i zeleni čaj. Slično, đubir je bogat antioksidansima. Dokazano je da deluje povoljno na sve upalne procese. Može se koristit kao čaj, sirup, ali i začin za svakodnevnu konzumaciju.
Preporučuje se i zeleno lisnato povrće, šargarepu, ovsene pahuljice, laneno seme i ulje lana, avokado, semenke bundeve, tamna čokolada i crno vino. Riba treba da bude često na meniju, kao i pečurke i žitarce celog zrna.
Fermentisano povrće (turšija, kiseli kupus, kiseli krastavci) takođe treba uvrstiti u ishranu, jer su prirodni probiotici. Slično, treba konzumirati jogurt i druge fermentisane mlečne proizvode.
Promena životnog stila za jači imunitet
Zdrava i izbalansirana ishrana su veoma bitan faktor, ali ukoliko se i sam životni stil ne promeni, ne možete očekivati zadovoljavajuće rezultate.
- Pijte dosta vode.
Najbolje je piti 2-3 l čiste vode dnevno, kako biste hidrirali telo i dali mu dovoljno vode da pravilno funkcioniše.
- Vežbajte.
Redovna fizička aktivnost veoma povoljno utiče na celokupan organizam, pa i na imunitet. Fizička aktivnost pomaže organizmu da se oslobodi nagomilanih toksina. Ukoliko uz to regulišete i težinu, efekat je još bolji.
- Smanjite stres.
Iako moderan način života podrazumeva stres kao svakodnevnicu, pokušajte da izbegavate stresne situacije. Razmišljajte pozitivno i vise se smejte.
- Idite u prirodu.
Uvek je bolje provoditi vreme napolju, u prirodi, nego u zatvorenim i zagušljivim prostorijama. Boravak u prirodi često podrazumeva i rekreaciju i sport, ali i „upijanje” vitamin D kroz sunčeve zrake.
- Spavajte.
Nedostatak sna je šok za organizam. U toku sna se ćelije regenerišu, te je neophodno da deca spavaju 10-14 h dnevno, a odrasli 7-9 h. Pokušajte da se pridržavate određenog rasporeda, da odlazite u približno vreme na spavanje i ustajete u približno isto vreme svakog dana.
- Higijena.
Veoma je bitno i da redovno perete ruke i vodite računa o higijeni, ali i da temeljno perete voće, povrće i druge namirnice.
